Posebno je naglasila porast fišing prevara u kojima ljudi budu prevareni otkrivanjem svojih finansijskih podataka – otkako su generativni alati AI poput ChatGPT-a postali dostupni. – Naravno, fišing postoji od nastanka emaila, ali je porast krenuo ubrzo nakon lansiranja ChatGPT-a – rekla je Vilking.
Napadači koriste vještačku inteligenciju za kreiranje lažnih email adresa koji su daleko bolji nego ikada prije. Fišing napadi često pokušavaju da ubijede ljude da unesu podatke sa kartice putem lažnih, ali vrlo uverljivih internet linkova za rezervacije. Prevaranti često ciljaju sajtove kao što su Booking.com i Airbnb jer omogućavaju korisnicima da sami postave smještaj.
Nakon što neko uplati, prevaranti ili nestaju bez traga – ostavljajući kupca bez mjesta za boravak – ili pokušavaju da iznude još novca kroz dodatne poruke. Ove vrste prevara postoje decenijama, ali često nose prepoznatljive znake, poput pravopisnih grešaka.
Govoreći na Collision tehnološkoj konferenciji u Torontu, Vilking je rekla da AI otežava otkrivanje prevara jer može generisati realistične slike i mnogo precizniji tekst, na više jezika. Pozvala je hotele i putnike da koriste dvostepenu autentifikaciju – dodatnu bezbjednosnu provjeru poput unošenja koda poslatog na telefon – kao “najbolji način borbe protiv fišinga i krađe identiteta”. Takođe je naglasila potrebu za povećanom opreznošću pri klikanju na linkove.
Uprkos kritikama o korišćenju AI od strane prevaranata, Vilking je izjavila da tehnologija takođe omogućava Booking.com-u brzo uklanjanje lažnih hotela koji pokušavaju da prevare ljude. -Postavili smo modele AI da ih otkriju i blokiraju prije nego što se uopšte pojave na sajtu ili ih uklone prije nego što dođe do bilo kakve rezervacije – rekla je.
Fišing (pecanje) je jedna vrsta Internet prevare u kojem se u osnovi radi o krađi identiteta i podataka. Konkretno, prevaranti falsifikuju veb stranicu neke kompanije, ili njen profil na društvenim mrežama, i preko njih pokušavaju da ukradu podatke korisnika (lične ili finansijske), ili da instaliraju maliciozni softver na uređaje koji je u stvari virus preko kojeg će ukrasti podatke koje imate na tim uređajima. Najčešće su to računi, brojevi kreditnih kartica, lični podaci tj. sve one informacije koje će im u budućnosti biti od velike koristi kako bi nanijeli štetu vama lično ili organizaciji u kojoj radite.