Analiza voda u Evropi otkrila koliko su površinske i podzemne vode zdrave, rezultati nisu optimistični

Samo trećina površinskih voda u Evropi je u dobrom stanju, ocijenila je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) u najnovijem izveštaju, procjenjujući da Evropska unija nije na putu da ispuni svoje ciljeve za poboljšanje zdravlja voda.

voda
foto: freepik
Analiza voda u Evropi otkrila koliko su površinske i podzemne vode zdrave, rezultati nisu optimistični
foto: freepik

Analiza voda u Evropi otkrila koliko su površinske i podzemne vode zdrave, rezultati nisu optimistični

Samo trećina površinskih voda u Evropi je u dobrom stanju, ocijenila je Evropska agencija za životnu sredinu (EEA) u najnovijem izveštaju, procjenjujući da Evropska unija nije na putu da ispuni svoje ciljeve za poboljšanje zdravlja voda.


“Jezera, rijeke, priobalne i podzemne vode su kao nikad ranije pod pritiskom zagađenja, degradacije staništa, uticaja klimatskih promjena i prekomjernog korišćenja slatkovodnih resursa”, saopštila je EEA.

Samo 37 odsto površinskih voda u Evropi ima „dobar“ ili „visok“ ekološki status, što je mjera zdravlja vodenih ekosistema, a samo 29 odsto je postiglo „dobar“ hemijski status u periodu 2015-2021, prema podacima koje su objavile zemlje članice EU.

“Zdravlje evropskih voda nije dobro. Naše vode se suočavaju sa nizom izazova bez presedana koji ugrožavaju bezbjednost evropskih voda”, rekla je izvršna direktorka EEA Lena Ila-Mononen.

U saopštenju se ocjenjuje da su vode i vodeni ekosistemi u Evropi i dalje pod velikim uticajem hemikalija, uglavnom zbog zagađenja vazduha iz termoelektrana i difuznog zagađenja hranljivim materijama i pesticidima iz poljoprivrede. Degradacija staništa je takođe široko rasprostranjena, a dodatan izazov predstavljaju klimatske promjene, koje remete vremenske obrasce i dodatno povećavaju pritisak na vodne resurse.

Podzemne vode u boljem su stanju

Podzemne vode u Evropi, izvor većine pijaće vode na kontinentu, u boljem su stanju, sa 77 odsto podzemnih voda sa dobrim hemijskim statusom, ali i dalje postoje problemi u pogledu zagađenja pesticidima i đubrivom. Prema izvještaju EEA, poljoprivreda ima najveći uticaj i na površinske i podzemne vode, što je rezultat korišćenja vode i zagađenja usljed intenzivne upotrebe đubriva i pesticida, prenosi Biznis&Finansije pozivajući se na Betu.

“Poljoprivreda je daleko najveći neto potrošač vode u Evropi i, bez promjena u praksi, potreba za navodnjavanjem će vjerovatno rasti sa klimatskim promenama “, navodi se u izvještaju.

Agencija je istakla da je bolje upravljanje vodama ključno za poboljšanje otpornosti voda, ublažavanje pritisaka na vodu i za osiguranje da evropski građani, priroda i industrija imaju dovoljno kvalitetne vode. EEA je pozvala vlade EU da daju prioritet smanjenju potrošnje vode i manjoj upotrebi i ispuštanju štetnih materija u vodu.

U izvještaju je analizirano 120.000 površinskih voda i 3,8 miliona kvadratnih kilometara podzemnih voda u 19 zemalja EU i Norveškoj.