Nakon gotovo četvrt vijeka bez suštinskih promjena, finansijski sistem Republike Srpske ulazi u fazu duboke transformacije. Usvajanjem Nacrta zakona o platnim uslugama napravljen je prvi konkretan korak ka modernizaciji platnog prometa i usklađivanju s evropskim finansijskim pravilima, čime se otvara prostor za uvođenje koncepta otvorenog bankarstva.

Ova reforma potencijalno mijenja način na koji građani i privreda koriste finansijske usluge – od načina plaćanja računa, preko upravljanja bankarskim računima, do konkurencije na tržištu platnih usluga, s posebnim naglaskom na otvoreno bankarstvo..

Kraj bankarskog monopola nad platnim prometom

Ako zakon bude usvojen u konačnoj formi, platne usluge više neće biti isključiva domena banaka. Na tržište ulaze i drugi akteri – mikrokreditne organizacije, specijalizovana privredna društva i izdavaoci elektronskog novca.

„Pored banaka, platni promet moći će obavljati i druge institucije. U Republici Srpskoj već postoje tri izdate licence za takve usluge“, istakao je Srđan Šuput, direktor Agencije za bankarstvo RS.

U praksi to znači da će korisnici putem jedne aplikacije moći upravljati računima u više banaka, podizati gotovinu i vršiti plaćanja bez oslanjanja isključivo na tradicionalne bankarske kanale.

Evropski standardi sa značajnim zakašnjenjem

Otvoreno bankarstvo je u Evropskoj uniji standard još od 2018. godine, kroz implementaciju PSD2 direktive. U regionu je najdalje otišla Srbija, koja je ovaj model uvela prošle godine. Za BiH, a time i Republiku Srpsku, donošenje Zakona o platnim uslugama predstavlja jedan od ključnih uslova na evropskom putu.

Iako zvanično nije naglašeno, dio stručne javnosti ukazuje da je dodatni impuls za reformu došao nakon zatvaranja bankarskih računa licima pod sankcijama, čime su u potpunosti ostali bez pristupa platnom prometu.

Bankarski sektor: od opreza do podrške inovacijama

Iz bankarskog sektora poručuju da zakon vide kao priliku za tehnološki iskorak i razvoj novih digitalnih servisa.

„Očekujemo snažan razvoj inovativnih rješenja u oblasti plaćanja i platnog prometa“, izjavio je Edis Ražanica, direktor Udruženja banaka BiH

Brže transakcije, uključujući plaćanja u realnom vremenu, trebalo bi da smanje oslanjanje na gotovinu, što je jedan od ključnih ciljeva savremenih finansijskih sistema.

Konkurencija, niže naknade i prilika za privredu

Institucije za izdavanje elektronskog novca u ovom zakonu vide prvi ozbiljan iskorak ka stvarnoj konkurenciji bankama.

„Konkurencija bi trebalo da donese jeftinije, brže i modernije platne usluge“, navodi Boris Majstorović iz institucije za elektronski novac „Lova“.

Posebno značajne promjene očekuju se u međunarodnom platnom prometu, gdje su visoke naknade godinama opterećivale poslovanje domaćih kompanija.

„Očekujemo više razumijevanja banaka kada su u pitanju troškovi međunarodnih transakcija“, poručio je Goran Račić, predsjednik Privredne komore RS.

Digitalna transformacija počinje s mlađim generacijama

Iako je društvo i dalje snažno vezano za gotovinu, analitičari procjenjuju da će mladi prvi prihvatiti nove modele plaćanja, jer već sada preferiraju brze, digitalne i povoljne finansijske usluge.

Usvajanje Zakona o platnim uslugama moglo bi označiti početak nove faze digitalne transformacije finansijskog sistema Republike Srpske – s dugoročnim posljedicama po konkurentnost tržišta, inovacije i navike korisnika.